BEKAN U STIHU RETROSPEKTIVA USPOMENA
Aleksandar Todorovic Bekan
02.10.2006., ponedjeljak
Naša pesma
|
Hiljade i hiljade godina neće biti dovoljno da iskažu onaj tren večnosti kad si me poljubila! Kad sam te poljubio: One večeri na stanici kod Vuka na peronu uzdaha! I onog dana na pančevačkom keju kad smo isprepleteni kracima požude bili kao jedno! I onda kad smo prvi put zamenivši noge u postelji osetili kao da smo sami na zemlji koja se u zvezde računa! I onog jutra kad si mi tiho prisla i šapnula: VOLIM TE!" 2003. |
28.09.2006., četvrtak
Gorila iz magle
|
Da li me čujes mila Draže me tvoji pokreti nagli Ja sam tvoja gorila U magli Nećemo ići na more mila Kupamo se nagi u vangli Ja sam tvoja gorila U magli Vodenjak sam a ti vila Pod vodu smo se sagli Ja sam tvoja gorila U magli Kao da si od tila A ja kao da sam gle Tvoja sam gorila Iz magle juli, '90. |
26.09.2006., utorak
Shvatio sam
|
Bio sam ko pokisao kad sam zapisao svoju prvu misao A kad sam se svukao i kad sam ga povukao shvatio sam besmisao dec. '87. |
Beleške jedne vaške
|
Tvrdjava je bila velika kapija kao od čelika. Tada je bila mlada. Tvrdjava je oronula mlohava i klonula. Takva je sada. maj, '88. |
Razglednica iz zemlje pseće
|
Najdraži moji (tako u tekstu stoji) Ovde psi laju a gosti ustaju svoje ručkove im daju pa se posle kaju gladni i u očaju! Puno pozdrava i mnogo sreće iz ove zemlje pseće. okt. '88. |
25.09.2006., ponedjeljak
San zatvoren krügom
|
I dok kao sopstvena lovina u lovu maštam kako mesec spusta se na Ajovu za mnom kopni još jedan komatozni rat da li vam je za nešto poslužio moj vrat? Danas će se Austrija kupati u znoju Na obalama Espanje svi dobili su boju Južni talas nadvijen na Evropom čak i tamo gde je i pop na popom sručiće se na Minhen i Briž i Nant Šta bi na to rekao i sam Imanuel Kant? A balkanski "brzi" će izleteti iz šina a biće i slova o poznatoj žrtvi Hoće li se ikad zauzdati mašina i ima li života pošto se prebroje mrtvi? I može li se san zatvoriti krügom kao nekad dlan u šaci proletera kad nakon duge potrage za dugom postaneš ko metak iz revolvera? I kao kad se atom usisa u atmosferu jutro htede hitro da me stigne I da li ću poleteti slobodno, u leru Da! I nas će neko morati da digne! juli, '84 |
Šta nam piše na čelu!
|
Volimo se u načelu kažu administrativni spisi zapisano nam je na čelu da u ljubavi ja sam i ti si Našu vernost mi ne damo čuvamo je na hartiji mi ustvari pripadamo svako svojoj partiji juli, '90. |
Autobus
|
Sedeo sam u autobusu pored jedne ribe Sedeo je kraj mene u autobusu neki tip Posmatrao sam je Buljio je u mene Svlačio je u sebi Skidao me redom Poželeo sam je odmah Imao je želju da me ima Imala je to u očima Oči su ga izdale Čekao sam trenutak Bio je u dilemi Šteta, sišla je na sledećoj stanici Šteta, bio je to dosta konfuzan tip okt. '88. |
Voz
|
Sedeo sam u vozu polupijan Bio je polumrak i voz je nekud jurio U kupeu bili smo ja i ona Nisam je ni pitao kako se zove Nije ni znala da sam polupijan Nisam ni znao da li je kurva Nije ni znala da nisam taj Nisam ni znao šta ću sa njom Nije ni znala da sam pesnik To ni sam za sebe nisam znao Bio sam siguran da ću je sanjati Nije bila sigurna da je neću ubiti A voz je i dalje unezvereno nekud jurio okt. '88. |
Ja sam tvrd!
|
Noge me nose cipele ljuljaju oči mi kose misli me žuljaju idem ulicom kao ludnicom Jer ja sam tvrd! Glava mi tesna misao besna govor mi propao jezik mi otpao trčim skverom kao za kerom Jer ja sam tvrd! Dajte mi jedan dupli bez leda ofucan sam žena mi ne da mozak mi zebe ne znam za sebe Jer ja sam tvrd! juli, '89. |
Uz?
|
Gutam okrugle kolače dok drugi svoje žene na sebe oblače Jednostavno osetim škripu kreveta i miris korišćenog toaleta Da li sam ja to baksuz kad nemam nikog uz? maj, '88. |
Soba s lancem
|
U sobici na dnu hodnika u ulici vojvode Putnika živi sama jedna bivša klinka od majke Mileve i oca Marinka Ime joj je Kristinka Imala je lepe grudi i čim je dobila priliku počela je da se nudi prvom prolazniku Dala je svima kome je stigla Bila je san za našu generaciju Za malo love noge bi digla i tako je stekla reputaciju ### Čuje se bat koraka i nakon par ćoraka neko je pokucao da bi je potucao Kad je skinula lanac pred njom otvorenog šlica stajao je stranac izrezbarenog lica Otvorila je vrata bio je ružan i zao i kao svakog punog sata neko je na njen prag stao I već po navici neće se protiviti za šaku dinara ona će svakog gotiviti Pored zgasnute peći u kutku mračne sobe ona će mirno leći kraj ružne spodobe Ipak, krajičkom oka kanuće suza koja bridi nju kretenčina s boka ne može da vidi! juni, '90. |
Da li znaš da je...
|
Kokoš u njenoj glavi izašla na ispašu Uvek joj se to desi kad otvori usta A i ja sam pametan kad mi riba kokodače Kupujem novi karmin da bar spasem nešto jun, '89. |
Drug heroj
|
Ne treba nam drugi heroj Ja sam vam sasvim dovoljan Mene ne mozete podmititi Mene ne mozete korumpirati Nisam podložan uticajem severozapada Perestrojka me uopšte ne zanima Nisam član nijedne partije pa me ne možete izbaciti iz iste zbog neplaćanja partijske članarine Zatim nisam član ni šah kluba a niti kluba penzionera pa samnom ne možete igrati mice Nisam vezan ni za svoju m.z. pa me ne možete vratiti u bazu A i ne gazim ljude po ulicama pa me ne možete politički diskreditovati I napokon svoj sam čovek I pošto mi to nije prvi put nikad neću pobeći od samog sebe sa lica mesta Pa vam zato poručujem: Ne treba nam drugi heroj Ja sam vam sasvim dovoljan A vi procenite ocenite pa ucenite Jer ionako ništa bolje nisam ni očekivao od vas april, '88. |
Nema me ali ipak tu sam
|
Plivam a vodu ne dodirujem Letim a na tlu sam Hodam a prste ne osetim Stojim a krećem se Sanjam a budan sam Umirem a radjam se Voljen a ostavljen sam Plačem a smejem se Živim a ne postojim Nema me ali ipak tu sam april, '88. |
21.09.2006., četvrtak
U sebi u sebi u sebi (u pesmi bez pesme)
|
U utrobi nabedjenog velegrada U futroli života na rasklapanje U slepoj ulici čovekoljublja u tesnacu rezervisane ideje u šoljici ispijenog bljutavila U okviru pročešljanog prizora U refleksu iskrivljenog pogleda U sedećem položaju mrtvaca U bunilu dvoličnosti alter ega U prostoru izmedju dva ista U očaju sumnje, u sumnji očaja U predgradju nečijeg ludila U uniformi jednog bezumlja U postelji belosvetske podsvesti U intimi nakindjurenog razuma U sudaru nekolikih razloga svesti U odnosu na objektivne guzičare U konfliktu sa kurčevitim slabostima U susretu sa nečim nepostojećim U krugu sopstvene dvojke U pesmi bez pesme U sebi u sebi u sebi. okt. '88. |
Kontrola fantazije
|
Kontrola fantazije i na trotoaru i u piceriji i u centru grada. Jednom sam u telefonskoj govornici pročitao Morisona: Ovaj grad je grobnica vaše mladosti pisalo je. Sad su "izmenjena stanja" Kontrola fantazije u ulici kneza Miloša u ulici Maršala Tita u Zoni Zamfirovoj svugde. feb. '84. |
Oštar zadah
|
Oštar zadah uginulog pacova probada mi telo i stvara od njega mesinganu ploću koja se krivi i topi usled dejstva severnog sunca. Da li je moguće živeti časno u vremenu strasti i razbuktalih principa? Možda ću moći okrenuti glavu izabranim pravcima i ugledati ...svetlost! Tada će me ona obasjati i ja ću se raspući u raspuklu beskrajnosti sistema. mart, '84. |
Priča o jednom čoveku koji je mnogo znao ali pošto je bio nepismen nije mogao da razume jednu ovcu koja je kasnije uspela u životu a čovek nije
|
Bio jednom jedan čovek koji je mnogo toga znao ali beše nepismen pa mu znanje ništa nije vredelo. Živeo je u kolibi od pruća i od jedne ovce koju je svaki dan muzao i sa jednim dečkom koji mu je inače bio sin. Njegov sin je takodje bio nepismen a kako i ne bi kad ga njegov nepismeni otac nije poslao u školu gde bi izučio za majora ili barem za ___________ (upiši sam). Ovako je ostalo nepismen u kolibi od pruća sa svojim ocem koji je takodje nepismen i koji živi u istoj toj kolibi od pruća kao i njegov sin koji je mogao postati major ili barem _____________ (upiši sam) i koji živi od te jadne ovce koju muze svaki dan. I pravo da vam kažem toj ovci je strašno dosadilo da je stalno muzu te se prvom prilikom koja joj se ukazala, kad je nepismeni otac (koji je uzgred mnogo toga znao al šta vredi jer je bio nepismen) skinuo sa uzice da bi je iznova muzao, otrgla od čoveka i pobegla u šumu. Šta je dalje bilo sa nepismenim čovekom koji inače nije poslao svog nepismenog sina u školu da izuči za majora ili barem za ___________ (upiši sam) i koji je ostao da živi u kolibi od pruća i sa jednim dečkom koji mu je bio sin, ne zna se. A ovca, ko ovca kao i svaka ovca uostalom, otišavši u beli svet postala je veoma poznata i bogata, ovca sa dosta novca i tako je sasvim uspela u svom ovčijem životu. nov. '88. |
Žarulja...
|
Prozor se pali i gasi Žarulja se klati levo i desno Promaja mi probija bubnu opnu Češem se po liku I kezim se svojim ledjima Gledam u onaj isti prozor i ne vidim: Na jednom mestu tapet pocepan je zid Rupa napravljena cepanjem ne baš novog a ružnog zida Otisak vremena u kom živimo Raspored misli i promatranje ludaka Često kolebanje medju pojedinom strukturom Različito shvatanje zemlje i severa Dugo noćno putovanje kroz formu dana Anarhija ukusa i blještavilo razuma ali vratimo se na početak Prozor se pali i gasi Žarulja... okt. '86. |
Hokejaš, motorciklista
|
Hokejaš, motorciklista potom ovca, ovan, pa bizon uho okrenuto naglavačke, i profil zatim šumski čovek, tj. divljak onda pitagorina teorema pravougli, i sa uglom od 60' pa dva namestaja i dve pepsi malo pivo i jedna kafa pa opet, velika ajkula dva čoveka u vodi i filipini pa zidovi su vam prazni u principu nemate ništa protiv da se okače neke slike? naravno, pitaćemo šefa, prepodne a ona želi da se igramo on predlaže masne fote njoj se to baš ne dopada ona bi najradje asocijacije on je zapeo, 'oće fote bane kaže jebote jebote drugarica kutijica je nešto nervozna bekan se smeje, bekan ćuti bekan ne kaže ništa a onda smo otišli dec. '87. |
P.R.O.K.A.Z. (proricanje; kazivanje)
|
Prekor osakaćene svesti Pročešljani sastojak slučaja Primitivni oblik jauka Razum vredja misli opsene Razbijanje kamenca pobude Rastojanje izmedju bogova Opsada iznutrice postanka Oguglalo seme zakržljalog uma Oskrnavljen totem usklika Krvožedni duh progutanog sna Kandilo u rukama franjevca Kabanica raskopčanog jutra Aktiviranje užeglog oblaka Arterija dotučenog krvotoka Autopsija nad lamentom Zametak nasmešenog očaja Zadah pokrštenog pogleda Zabuna odbačenog promašaja jul, '89. |
Zečija supa
|
Ljubopitljivo poslušan mali zeko, prišao je krvožednom primerku ljudskog roda da ga ovaj pomiluje, ali avaj! Šta se desilo: Mali stvor je, sasvim nenadano, za njega naravno, promenio agregatno stanje. Postao je supa. jun, '89. |
20.09.2006., srijeda
Olovna vremena
|
Nabreklo sunce. Prosto nabubrilo. (od metalne prašine koju prave puščani projektili) Nadulo se pa uveliko povraća; Izvrće svoju već izmrcvarenu utrobu. I bljuje, prljavština samo kulja. Iz očaja ili mučnine, više nije bitno. A od straha od smrti, i nje same (dakle smrti), isčezavaju; nestaju; olovni vojnici sa svojim limenkama na ludim glavama, ginući u koloni dva po dva ili nevezano. april, '88. |
Okean i čovek
|
Okean. Bez imena. Bez riba. Bez vode. Ubijen U svom koritu. Čovek. U barci mrtvaca. Bez žene. I bez svetionika. Sam. Bez ikog u sebi bliskog. Naduvenog lica. Ugaslih očiju. Koje su bez suza. Bez sjaja. Zgarišta nekadašnjih vulkana. Okean i Čovek. Dva sparena gubitnika. Dva stara brodolomnika. Dva stradalnika. I oba. Nasukanih nadanja. I bez novog radjanja. Izdana od krvožednika života. I krivim proglašena, zaboga. I prognana u zaborav iskasapljena u svojim molitvama. Zatrtog imena izbrisanog postojanja. Kao dani bez jutra. Kao oganj bez žara. Kao mrtvost, nepokret. Kao neusklik. Kao raskrajanje bogova. I kao krah jednog poglavlja. I Čovek (ja sam bio jednom). maj, '89. |
18.09.2006., ponedjeljak
Prizemlje
|
Jedna žena je maločas, skočila kroz prozor. Desilo se to malopre. I njen muž, takodje. A zatim i njihova deca, jedno veće, jedno manje dete. Kao klikeri. Evo i babe, i nekoliko tetaka. Pa teče, strine. A evo i cela rodbina. Ali, gde je deka? Samo on još ne skoči! A da, evo i deke. J.bo ih deka! Opa, skoči i on. I to naglavačke. A evo i njihove mačke. I miševi za njom, i jedan pas trom, i komšije, i svi stanari, i celi svet skočio bi! Ma, dokle će više ovako? Koliko ih to samo ima! Zar će svi sad skočiti, sa prvog sprata, na prizemlje! nov. '88. |
Seoska idila II
|
Sunce seče, reka teče, požutela livada, teram goveda, junad i volovi, u glavi bolovi, znoj peče, čekam veče, Kopriva rosna, idila nesnosna! Štala puna govana, staja ovaca i ovana, kokoš, svinja, akanja i plač detinja, maloletna supruga, više kuće zapuštena pruga, Kopriva rosna, idila nesnosna! Kao pas smrdim, od prebranca prdim, na tavanu miševi, po rukama prištevi, u sobi mi prokišnjava, pored peći baba knjava, Kopriva rosna, idila nesnosna! sept. '89. |
Seoska idila
|
Jutro, i kao da sanjam, šetam poljem i mirišem trave, ležim na suncu i posmatram krave. Selo, osećam ukus proleća, ocvetalog poljskog cveća, i pooranih njiva. Kuća, i naokolo avlija, na astalu sirac i rakija, i seoski bekrija. Utrina, i par mladića, igraju lopte na dva golića, u pivo iz prodavnice. A deca, trpi ih džada, razume se, još su mlada, da bi saznala... ... a ja, opojen nevenom, pod nebeskim svodom, plovim svojim brodom. feb. '89. |
17.09.2006., nedjelja
Nešto od mladosti
|
Godine plaču, suze greše, jedna mladost, šta to beše. Dve ili tri ruže, stavio sam, na grobnicu svoje mladosti! dec. '86. |
Autopsija prvog života
|
Zvezdama hodim kano biserima, usklik mi života na obzorju nedohvatnom, hodočašća zbog časti da zaištem, razum zbog imena da zamre! Postoji li mesto koje nazivam postankom? Blagonosni potok zvani želja, oblak beline u izmaglici predskazanja, glasna tišina koja mudruje! Okovah ih, njih, snove podivljale, oni su buktinja kao goreli u meni, u srca treptaju, u duši zaigranoj! Autopsija prvog života, kao pečat zaboravljenog uma, kao iskra izgubljenih sećanja, dodir oproštenih vekova. Dar bogova. Kao kiša. Kao radjanje. Kao ja. avg. '89. |
